Scandalicious

Toliko puta sam rekla da se prema ljudima ponašam onako kako zasluže… Zašto se prema tebi ne ponašam kako si zaslužio? Ja nisam ona. Ne moram da se pravdam niti da se pravim pred svetom da smo srećna porodica dok umirem duboko u sebi. Ne moram da tražim krivine i radim ti iza leđa da bih imala trenutke u kojima sam srećna, već mogu kako hoću. Šta hoću. Kad god hoću. Zašto sam onda toliko slepa pa te čak ni ne osuđujem?

I ono pitanje, da li bih postala ona, samo se nameće, i dobija na težini… Da li bih postala – i gora od nje? Da li bih umela da se nosim sa tobom ili bih imala muda i pokupila se i otišla? Možda bih se i ja terala da te razumem i opravdam, “zbog sveta”, da ne bih ja bila promašaj iako bih duboko u sebi znala da nije do mene… Ili bi bilo do mene?


Pročitaj celu priču na: www.scandalicious.in.rs

Zamisli muškarca. Visokog, zgodnog muškarca. Ima plave oči, prosed je i proćelav. Ipak, nosi energiju sa sobom. Hoda samouvereno i ima osmeh koji razoružava. Perverzan je, ali to ne pokazuje svima. Samo odabranima. Ipak, ta aura perverznosti ga obavija. Muškarce nervira. Žene ili uzdišu za njim ili ih odbija. Ali nijedna ne bi rekla da je neprimetan. Sem nje.

Zamisli sad nju. Prosečne visine. Raskošna, sa oblinama na pravim mestima i energijom većom od njegove. Privlači pažnju gde god da je odvedu njene vrtoglavo visoke štikle. Koketna je i osvaja šarmom. A pune grudi samo su dodatni adut koji zna kako da iskoristi. Ima taj stav zbog kojeg je muškarci doživljavaju kao damu, iako se ona tome opire. Isti stav, žene tumače kao ljubaznost, autentičnost i snagu. Jedinstvena je, iako to ni sama ne shvata. Ali čini se da drugi to prepoznaju.


Pročitaj celu priču na: www.scandalicious.in.rs

Pitam se kako se ti osećaš kad prođeš tuda…? Da li ti oči šaraju po mraku, tražeći ljubavnike koji se skrivaju na zadnjem sedištu nekog auta kao mi nekada i praviš li se da ih ne vidiš? Sad, kada ti je posao odmah pored parkinga na kome smo se mazili i ljubili, žestoko jebali ili samo pričali, i kada parkiraš nedaleko odatle, da li si uspeo blokirati sve što živ čovek oseti, čak i ako ne želi, kad vidi mesto na kojem je ostavljeno tako puno fantastičnih trenutaka?

Setila sam se i kako sam besomučno kružila gradom tražeći mesto dovoljno blizu i dovoljno mračno da možemo što duže da se družimo, što više da smo sklonjeni, a ipak, da smo za neme posmatrače izloženi. Tvoj predlog da se sakrijemo iza dečije igraonice bio je i suviše smeo za mene. Sad mi je žao zbog toga. Da nije, mogao bi sad, dok sediš i dosađuješ se na dečijim rođendanima – da misliš na mene. A u “Impuls Hemiju” sumnjam da zalaziš… iako tuda baš svaki dan prolaziš.


Pročitaj celu priču na: www.scandalicious.in.rs