Kako pobeći od sebe same?
Sutra putujem. Bežim od svega, ponajviše od sebe. Ne znam samo, kako u moru tih haljinica, kozmetike i knjiga, kako sebe da ne zapakujem i ne ponesem.
Ili bar onaj deo sebe koji još misli na njega...
„Izašla sam iz veze“ bila bi klasična laž. On je izašao iz te veze. Ja sam ostala. Ostala sam sama sa gomilom emocija, gomilom visokom kao planina... Srećom, visina Prokletija će poslužiti. Himalaje još nisam dostigla iako je u nekom momentu pretilo da hoću.
Videću ga večeras…
Njega, g-dina “u srećnom braku sam“.
Ja, “ostavila sam muža i hrabro zakoračila dalje, očekujući i njega u tom novom životu”, ili kraće rečeno, ljubavnica. Zaljubljena guska. Jedna od onih koje izgube sav razum kad se zaljube, a zaljube se uz samo malo pažnje i nežnosti…
Dolazi da razgovaramo... Čemu? Čemu razgovor kad od njega želim više...? Kad je sve što želim - da ponovo osetim te meke usne kako klize po udolini između mog vrata i ramena, da osetim grebanje brade tik pre nego što jezik pređe mojom kožom koja će da reaguje iste sekunde. Kožom koja već sad reaguje zbog same pomisli na njega i njegove poljupce i dodire...
Godinama sam govorila da me nikad i nikako neće poljubiti neobrijan čovek. Da mi smeta. Iritira kožu. Da nikad i nikako neću dozvoliti sebi da volim nekoga koga ću morati da delim. E pa, ja sam jedna od onih zbog kojih se kaže „Nikad ne reci nikad“. Ja sam ona koja je pojela svoje reči. Ona koja je postala ljubavnica oženjenom čoveku. Čoveku kome je najveća fantazija da se ostvari kao svinger.
Bravo ja. Rekla bih da sam potpuno uspela u životu. Vi ne?
Sreća u nesreći je što sam i sama shvatila šta želim od svog života. I što planiram da jednog dana ostvarim sebi sve fantazije. Sa njim ili bez njega.
Nakon godina koje sam provela u braku bez seksa, i sa minimumom fizičkog dodira, mislim da zaslužujem. Ali o tom nekom drugom prilikom...
Pročitaj više na: www.scandalicious.in.rs
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
