PROLOG
Oduvek sam želela da pišem. O seksu. O vezama. O sebi i njima. Da budem hrabra. Da budem iskrena. Oduvek sam želela da pred svetom budem – JA. Bez lažne moralnosti. Bez opravdanja jer jesam to što jesam. Jer želim to što želim.
I pisala sam.
Žvrljala sam sama za sebe, skrivajući svoje misli.
A onda sam rešila da je vreme da prestanem da budem uplašena verzija sebe.
I dalje ću da pišem za sebe. I o sebi. O njima.
Samo će ova telenovela koja se odigrava u mojim mislima biti javno dostupna. Jer napokon shvatam da sam to ja. I prihvatam sebe.
Još uvek sam nečija žena.
Nisam majka.
Bila sam ljubavnica.
I živim sa svojim izborima.
Ne.
Zvuči kao da ih se stidim, a ne stidim ih se. Stidim se samo sebe u onim danima u kojima sam bila nezadovoljna, a sedela sam sa strane i čekala da neko drugi odluči umesto mene. I to su bili izbori. Isti oni, koji su od mene napravili ono što sam danas.
A danas sam najbolja verzija sebe do sad.
Moram biti.
Jer bez toga, ne opstajem....
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
